ПРИЈАТЕЉСТВО
Ако нађеш пријатеље нове, не заборави старе.
Боље је непријатељу по смрти оставити, него од пријатеља за живота искати.
Боље у комшилуку пријатељ, него у свијету брат.
Држ' се нова пута и стара пријатеља.
Док са неким врећу брашна не поједеш, не можеш га упознати.
Човјек човјека не може познати док са њим џак соли не изеде.
Зло годиште рода иште, а невоља пријатеља.
Ко се од људи крије, боље да га није.
Ко има пријатеља, има и душмана.
Не вјеруј пријатељу за трпезом него на вратима од тамнице.
Не дружи се с оним са којима се не можеш почупати (за другарство треба тражити себи равнога).
Неста вина, неста разговора; неста блага, неста пријатеља.
Сачувај ме, Боже, од пријатеља, а од непријатеља сам ћу се чувати.
У старом непријатељу никад пријатеља.

ДОБРО-ЗЛО
Ако неће зло од тебе, а ти бјежи од њега.
Бјежао од кише, стигао га град (каже се када неко бјежи од једног зла а стигао још веће).
Бољи је добар глас него златан пас.
Воде и злобе никад неће нестати.
Гори су потурчењаци него Турци.
Дао би му кошуљу с леђа (каже се за предобра човјека).
Двадесет и пет батина по туђем туру није ништа.
Два добра ријетко кад иду заједно, а два зла често.
Добар глас далеко иде, а зао још даље.
Добар коњ или ћe оронути или оћоравити.
Добро је све знати, али је зло све чинити.
Догорело му до ноката (када човјека притисне невоља која се више не може трпјети).
Доста је ђаво опанака подерао док га је на зло навео (каже се за доброг човјека који је на крају ипак скренуо на лош пут).
Доћи ћe и њему црни петак (ко зло чини, зло he и дочекати).
Доћи ћe маца на вратанца.
Завадио би два ока у глави (каже се за неког сплеткароша).
Запржио му чорбу (када неко некоме нанесе зло).
Зло рађење - готово суђење.
И од зла има горе.
Још два дана зла, па никад добра (шала).
Још мало узбрдо, па никад низбрдо (шала).
Када се крмак наједе, он превали корито.
Као да га је свијећом тражио (када ко што особито хрђаво нађе).
Ко враћа зло за добро, никад му зло из куће изаћи неће.
Ко се туђем злу весели, нека се своме нада.
Ко злима опрашта, добрима шкоди.
Ко зло чини, нек се добру не нада.
Ко пјева, зло не мисли.
Лако је неваљалца на зло навести.
Луд и добар - браћа.
Не ваља трести дрво кад воће само опада (не ваља злоупотребљавати нечију доброту и љубазност).
Обрао је (зелен) бостан (зло је прошао).
Терао зеца па истерао вука (када из безазленог испадне озбиљно и опасно).
Под јагњећом кожом често се вук крије (подмукао човјек).
Подмукло псето најпре he ујести.
Пас који лаје, не уједа.
Прићерала орла зла година.
Сврбе га леђа (кад неко чини неваљалство па заслужује батине).
Сила силу рађа: ко мени зло, ја њему још горе.
Скини рђу, метни грђу (када се мења зло за горе).
Сто пут дај, а једном не дај - ниси никад дао.
Тај се није још родио, који би свима угодио.
У сваком житу има кукоља.
Храни врану да ти очи ископа.
Храни псето да те уједе.

МУДРОСТ-ЛУДОСТ
Ако нијесам кумовао, а ја сам кроз плот гледао.
Ако је неко луд, не буди му друг.
Ако слијепац слијепца води, обадва he у јаму пасти.
Без муке нема науке.
Боље је дати вуну него овцу.
Боље с мудрим плакати него с лудим пјевати.
Брзи врат ломе, а спори кући стижу.
Будалу уједе и везано псето.
Гвожђе се кује док је вруће.
Да није крштен, би ваљало од њега месо јести (луд је као марвинче).
Дај рукама, тражићеш ногама.
Два пута мјери, а једном сјеци.
Док се муке не намучи, памети се не научи.
Док се мудри намудроваше, луди се наживоваше.
Док шутио, мудар био; а чим стао говорити, почеше га лудом звати (за многе који ћуте у друштву мисли се да су мудри, а кад почну да говоре, онда се открије да су глупи).
Дрво се савија док је младо.
Ћелав се дичи капом, а луд снагом.
Заклела се земља рају да се тајне све сазнају.
И коњ од сто дуката посрне (свако може погријешити).
И луд кући доноси.
Када матори пас лаје, види брзо шта је.
Kora су змије уједале, тај се и гуштера плаши.
Кога сврби, тај се чеше.
Када лисица држи придику, припази на своје гуске.
Када хоћеш о Турчину да говориш, скини најпре капу да видиш да није под њом.
Ко је много патио, доста је запамтио.
Кога су курјаци ћерали, тај се и зечева боји.
Ко нагло почне, нагло ћe и свршити.
Ко се дима не надими, тај се ватре не нагреја.
Ко се са трицама помијеша, свиње ћe га појести.
Лијепа ријеч гвоздена врата отвара.
Луда памет, готова погибија.
Мокрој земљи мало кише треба.
Мудрој глави доста и једно око, а лудој не помажу ни два.
Најдаље је што је прошло, а најближе је што he доћи.
Најприје скочи, па кажи хоп.
Не буди лава док спава (не узнимиравај опасне људе без крајње потребе).
Не ваља љећети доклен крила не порасту.
Не да се ни опепелити (кад неко неће ни да чује за оно што му се говори).
Не дај лудаку штап, јер he ти разбити главу.
Не дирај у осињак, бићеш изуједан.
Не забадај трн у здраву ногу.
Не кажи све што знаш, не чини све што можеш, не вјеруј све што чујеш.
Не учи баштована како се сеју краставци.
Не куди коња кога ниси јахао.
Нема ватре без дима.
Не показуј вуку пут у шуму.
Не плаче слијеп што није лијеп већ што не види бијели свијет.
Нико не зна шта носи дан а шта ноћ.
Ничија свнјећа није до зоре горела.
Нови касапи под реп кољу (каже се за младе људе који пошто-пото хоће да раде посао за који нису способни).
Од невјешта и ropa плаче.
Пас лајс, ветар носи.
Пасју грешку овце плаћају (поједе их вук). По јутру се дан познаје (али често и омане). С ким те виде, с тим те и пишу.
С неба па у ребра (када се што изненада без разлога рече илн учини).
С трбухом за крухом: Ђе боље, ту дуље. Свака штета учи човјека памети.
Синџир гвожђе мука је велика, Тамница је гора од синџира, А зла жена гopa од обоје. А зла памет гора нег' све троје.
Старије је јутро од вечера (кад се о нечему увече разговара па се остави "да преноћи" и да се ујутро донесе одлука).
Слијепца за пут и будалу за савјет не ваља питати.
Стара кока масна чорба.
Тражи ватре на лањском ватришту (када се очекује нешто немогуће).
Трчи као ждребе пред руду.
Тешко овци с вуком ратујући и паметном луда слушајући.
Умиљато јагње двије мајке сиса.
Уплео се као пиле у кучине (каже се за шепртљу који се упетљао па не може да се отпетља).
Човек се учи док је жив (па умре глуп).
Човјек покаже своје право лице у три случаја: у бјесу, у богатству и пијанству.
Туђа рука свраб не чеше.
Што један луд замрси, сто мудрих не могу размрсити.
Штета и лудима очи отвара.

СРЕЋА - НЕСРЕЋА
Баба дели јабуке, а Бог срећу!
Боље срећа него пуна врећа!
Али:
У срећу се узда луд, а паметан у свој труд!
Боље је грам cpeћe него сто ока памети.
Да падне на леђа, разбио би нос (каже се за некога који је веома несрећан).
Да човјек зна где ће врат сломити, никада не би туда прошао.
Дај ми срећу - па ме вежи у врећу (не бојим се).
Дављеник се и за сламку хвата.
Док једноме не смркне другоме не сване.
Где невоља руча, ту и туга вечера.
Из твојих уста у Божје уши (каже се ономе који нам нешто повољно прича).
Није коме је речено, већ коме је суђено (када неко нешто изненада добије).
При невољи и богаљ оздрави.
У невољи не треба плакати већ лијека тражити.
Човјек се у муци, а коњ у блату познаје.