право слово

Шта је пост? - Пост је уздржавање од мрсних јела и од злих дела. То није ни аскеза, већ вежба у послупшости - и то је дисциплина. Прва заповест Божја у Рају првим људима - Адаму и Еви - била је заповест о посту, тј. о уздржавању.
Хришћански пост води порекло од Господа. Он је сам постио 40 дана, пре проповедања своје науке. Личним примером Христос је указао на преку потребу поста. Постила је Пресвета Богородица, св. апостоли, св. Оци и угодници Божји. Постили су наши преци, наши родитељи, па зашто не бисмо и ми.
Циљ поста је очишћење тела, јачање воље и уздизање душе. Пост има две стране: телесну и духовну. Прва се састоји од уздржавања од мрсне хране, прекомерног јела и пића; а друга, од уздржавања од рђавих мисли, жеља и рђавих дела. О ову прву страну поста, многи се спотичу говорећи: не улази грех на уста, већ из уста излази; али заборављају да из срца преко уста - потекне жеља и тиме грех чинимо. А грех прља душу и тело, и зато је пост неопходан, да бисмо се очистили од те телесне прљавштине; зато је Црква и прописала пост. Прави и исправан пост мора бити заступљен и својом телесном и духовном страном.
У нашој Цркви постоји једнодневни пост: свака среда и петак, Крстовдан и Усекованије св. Јована Крститеља, и вишедневпи постови: Васкршњи, Петровски, Великогоспојински и Божићни пост.
Ево сада се налазимо у Васкршњем посту и сваки православни хришћанин би требало да пости, да се исповеди и причести и на тај начин са духовном радошћу дочека Празник над празницима - Христово Васкрсење.
Други важни сегмент који је нераскидиво везан са постом јесте МОЛИТВА. Шта је молитва? Молитва је разговор човека са својим Творцем Господом Богом. Бога треба славити: умом, језиком и духом. Зле помисли нам долазе из беспосленог и празног ума. Такав празан и немаран ум не верује у присуство Бога. Ми углавном грешимо због тога шго у себи немамо страха Божјег, каже св. Василије Велики. «Оно што човек посеје, то ће и пожњети» (Гал. 6.7).
Човек ради и у раду свесно или несвесно греши. Грешити је људски, а праштати и кајати се хришћански. Господ Христос, док је боравио на земљи, често се молио пред својим апостолима, а понекад и у самоћи; па је и нама његовим спедбеницима оставио у аманет да се и ми свакодневно молимо, а уз пост и појачамо своје молитве Господу Богу, како би се достојно припремили за сједињење са Христом, преко св. Причести. Како се треба молити? Прво, треба да упутимо захвалне молитве Богу што смо живи, ми и наши најрођенији; затим да Га молимо за опроштај од наших рђавих мисли, жеља и прохтева и, најзад, да нас избави, очисти и подари здраву и душу и тело. Наше молитве треба да буду лествице од земље ка небу, од овог пролазног ка вечном - непролазном пристаншпту наше душе. Није узалуд Христос рекао св. апостолима када нису могли да излече једног бесомучног болесника. «О роде неверни», додавши «да се овај род изгони помоћу поста и молитве», јер молитва праведника може много да помогне. То нам овај пример најбоље показује.
Ја ћу вас сада запитати: ко од нас када се тешко физички разболимо, не тражи од овоземаљских лекара да нас упуте у болнице специјалистима, како би своје оболело тело спасли сигурне смрти? Па кад се тако и толико бринемо о свом пролазном телу, колико и како треба да се бринемо и старамо за своју бесмртну душу, коју нам је Господ подарио. Молитва праведног духовника много значи. Као што учен човек - професор много доброг и корисног знања преноси на своје ученике - студенте; или одличан хирург својим захватом спасе оболелог од сигурне смрти, тако и добар духовник својом појавом, саветом, знањем и умећем, многе душе избавља и спасава својим молитвама.
Зато се непрестано старајмо, док смо овде на земљи, и о души и о телу, јер је тело сасуд душе. Постимо и Богу се молимо, јер не знамо када ће нас Господ позвати да напустимо овај иролазни свет и преселимо се у вечност, а знамо да после смрти - покајања нема.