За доручак једите воће, салату са семенкама за ручак, а за вечеру можете задржати пола куване хране (чорбицу од поврћа, кромпир, смеђи пиринач...), а пола сирове хране.
Између оброка можете пити свеже воћне сокове, грицкати поврће и воће, или коштуњаво воће (бадеме, орахе, семенке..)
Искључити из исхране: месо, рибу, јаја, млеко, бело брашно, сећер као и њихове продукте и све врсте индустријске и обрађене хране.
Можете и блендирати храну. Наиме у блендер можете ставити зеленог поврћа, 1 кашику свеже млевеног ланеног семена, шаку ораха, за укус банану или две, и ако хоћете слађи напитак, можете ставити мало урми или сувих смокви...То је комплетан оброк, укусан је и једноставно се припрема.

Једите само када сте гладни. Када једемо у времену за ручак или вечеру, не једемо правилно.

Тело може бити гладно и имати потребе само за сировом храном, која има сунчеве енергије у себи. Ако осећате глад за нечим што је прерађено или кувано, није у питању глад већ зависност, слично као са дрогом. Зависник од хероина ће осећати потребу за дрогом иако зна да она није добра за њега и да му није потребна. Сензације које зависници осећају када им недостаје дрога су сличне (само интензивније) као код лажне глади: бол у стомаку, вртоглавица, главобоља, слабост... То није права глад.
Права глад је осећај у устима, лучење пљувачке и потреба за одређеном сировом храном. Права глад ће нас учинити хитрима и спремнима да нађемо храну, а не уморнима са вртоглавицом и боловима. Спољашњи стимуланси, као што је мирис или поглед на храну могу активирати лажну глад.

Када смо болесни никада нисмо гладни зато што је витална енергија заузета регенерацијом тела. Болесна животиња никада не једе. Такође када смо у стањима стреса или узбуђења не треба јести, јер стрес извлачи енергију тако да ће варење бити спорије или се храна уопште неће варити. Када једемо, а болесни смо, храна ће бити ферментисана уместо да буде дигестирана и последице тога су да се храна распада и претвара у отров.
Уколико сте гладни када сте болесни, саветујем да узимате само сирову, биљну храну.

Дигестија ће такође бити непотпуна, уколико причате док једете. Чули смо од наших старих: "Кад се једе, не прича се." 

Не брините превише, ако понекад поједете неку лошу храну, нећете променити ништа, али ће брига умањити ефикасност варења хране.

Жвачите храну док не постане течна.
Ако храна није добро сажвакана, неће бити добро дигестирана у желуцу; наиме велики комади несажвакане хране се неће варити у желуцу, већ ће ферментисати и постајати отров. Резултат тога биће симптоми лоше дигестије: гасови у стомаку, подригивање , појачана киселина...Када храна напусти ваш желудац, нема више варења хране већ само асимилација (упијање).

Лоша навика је такође пити течност уз јело. Храна се нормално вари соковима за дигестију, када их ми разредимо течностима дигестија ће бити слабија. Такође, храна ће бити испрана, тако да неће имати времена да се дигестира у желудцу, а уместо тога ће ферментисати у цревима. Идеално је да се не пије ништа 15 минута пре јела и 30 минута после јела.

Једите мало. Тело ће узети енергију из хране која му је потребна за регенерацију ткива, нешто ће се ускладиштити као масноћа, а за све остало, тело ће се мучити да елиминише кроз црева, бубреге, плућа и кожу.

Ако једете једноставну храну, без превише комбиновања, пожељно једну врсту хране, дигестија ће бити боља.

Приликом преласка на исхрану енергијом из Сунца и сирове биљне хране, долази до промене у тежини која се манифестује у 3 фазе:

1. Катаболизам, када се токсини из тела разлажу и ослобађају уз то се и тежина смањује. Како се више ткива разлаже него што се ствара, долази до убрзаног губљења у тежини.
2. Стабилизација је процес када престајемо да губимо на тежини, јер се тело већ очистило и сада се разлагање и стварање ткива изједначује. Овај период траје неко време и онда долази до анаболизма.

3. Анаболизам. Сада долази до лаганог повећања у тежини, иако су калоријске вредности унесене хране много мање. Долази до боље асимилације хране, бољег рада ензима и прочишћених енергетских канала, тако да ће се енергија боље асимилирати преко дигестивног тракта, коже, дисања, очију, итд.  Почиње се стварати ткиво које се не разграђује тако брзо јер је саздано од друге материје и убрзо ће доћи до потпуне нормализације наше идеалне тежине.