Šta god vam nije jasno obavezno zatražite savet lekara ili apotekara, osobito ako istovremeno uzimate nekoliko vrsta lekova ili imate druge zdravstvene probleme.
Verovatno je svako od nas, kad je osetio glavobolju, posegnuo za nekim lekom protiv bolova. Jedan ili dva su bezopasna, ali što ako ga uzimate svakodnevno kako biste ublažili reumatske bolove. Istražili smo novosti na tom polju.

Višestruka pomoć

Lekovi protiv bolova i upale su sredstva koja mogu biti spasonosna za mnoge osobe koje imaju artritis. Osim koristi zbog smanjenja boli i upale, pacijentima omogućuju da vežbanjem održe ili poboljšaju pokretljivost zglobova i jačaju mišiće. Iako se ne koriste radi smanjenja osećaja zabrinutosti i depresije, ni ti se učinci ne mogu zanemariti, a posljedica su popuštanja boli.

Kako djeluju NSAR

Glavni lekovi koji se koriste u reumatologiji su nesteroidni antireumatici (NSAR). Uz smanjenje bola, imaju učinak na smanjenje upale, pa na taj način indirektno umanjuju osjećaj bola. Deluju blokirajući produkciju prostaglandina, hemijske tvari koja u našem organizmu ima nekoliko funkcija, a jedna od najvažnijih je da pogoduju razvoju upale.
Doza i način primene ovise o brojnim faktorima, kao što su jačina simptoma, njihova proširenost, koegzistirajuće bolesti ili rizik za nuspojave. Bolesnici neretko ne uzimaju prave doze leka, pa ih se u mnogim slučajevima olako odbacuje kao nedelotvorni. Neki ljudi boje se da uzmu dovoljnu dozu leka zbog straha da će njihovo telo razviti naviku ili da kod ponovnog uzimanja neće dobro delovati. To nije obeležje nesteroidnih antireumatika nego primene opioidnih analgetika, osobito onih jakih.

Neželjena dejstva

Uz pozitivna dejstva, svi lekovi imaju i ona neželjena, koja se češće javljaju kod dugotrajnijeg uzimanja većih doza leka. Najvažnije nuspojave vezane su uz gornji dio probavnog sustava.
U novije vrijeme mnogo se govori i piše o štetnosti nesteroidnih antireumatika na srčano-žilni sistem. Provedene su kliničke studije na novoj vrsti nesteroidnih antireumatika, koji blaže deluju na gornji dio probavnoga sistema, jer selektivno blokiraju enzim ciklooksigenazu-2 (COX-2), važan u razvoju tih nuspojava. Stoga se ti lekovi nazivaju COX-2 selektivni inhibitori. U studijama je zabilježeno smanjenje nuspojava u probavnom sustavu, ali i povećana učestalost kardiovaskularnih događaja (inzult, srčani infarkt), pa su neki od tih lekova povučeni s tržišta (npr. rofekoksib). To je usmerilo veću pažnju na nuspojave nesteroidnih antireumatika. Pojedine studije pokazale su da uzimanje i nekih starijih, neselektivnih nesteroidnih antireumatika može rezultirati povišenim rizikom za kardiovaskularne nuspojave. Međutim, u oceni rezultata studija moramo biti kritični.
Odluke u medicinskoj praksi najviše donosimo prema rezultatima tzv. medicine temeljene na dokazima. Prema hijerarhiji dokaza, najvrednije su prospektivne randomizirane kontrolirane studije, koje omogućuju da, prateći grupu bolesnika, nepristrsano utvrdimo razlike u učincima i nuspojavama između onih koji dobijaju lek i onih koji dobijaju lažni lek (placebo). Nesumnjivo je dokazano da neki COX-2 selektivni NSAR povisuju rizik za kardiovaskularne nuspojave. Međutim, u javnosti se neretko senzacionalistički piše o rezultatima studija za koje se navode snažni dokazi o istom takvom efektu standardnih nesteroidnih antireumatika. To nije istina. Naime, iako postoje indicije da je to tako, rezultati studija nemaju dovoljnu znanstveno-stručnu snagu, nego je riječ o tzv. rertrospektivnim studijama. Dakle, u grupi bolesnika s inzultom ili infarktom retrogradno se promatralo jesu li ili nisu bili izloženi nekom potencijalno rizičnom faktoru (npr. jesu li uzimali NSAR). Međutim, takav pristup ima nedostatke koji ograničavaju verodostojnost rezultata.

Savjeti za sigurnu upotrebu analgetika i nesteroidnih antireumatika:

-  sastavite listu svih lekova i preparata koje uzimate
- posavetujte se sa svojim lekarom ako bol ne nestane nakon nekoliko dana te ako su lekovi koje uzimate bez recepta nedelotvorni ili izazivaju bilo kakve ozbiljnije popratne pojave
- sledite upute o uzimanju leka, pazeći na dozu i vreme uzimanja; uzima li se uz obrok, pre ili posle njega i da li smete dok ga pijete konzumirati alkohol
- ako ste zaboravili uzeti lek, nemojte bez provere u uputstvu ili bez saveta s lekarom to nastojati nadoknaditi uzimanjem dvostruke doze sledeći put
- pazite da se nenamerno ne predozirate uzimajući uz redoviti lek previše drugih, koji također sadrže isti lek ili spadaju u istu grupu lekova, jer se tako povisuje rizik za nastanak nuspojava.

Slobodna prodaja

Neki od nesteroidnih antireumatika (npr. acetilsalicilna kiselina, ibuprofen u malim pojedinačnim dozama) mogu se nabaviti bez recepta. Za većinu je ipak potrebna preporuka liječnika.
Kako je aktivna tvar u lekovima koji se mogu dobiti bez recepta prisutna u malim količinama, opasnost od ozbiljnih nuspojave je mala. Za nesteroidne antireumatike, uostalom kao i za većinu drugih lekova, generalna je preporuka da se koriste u najmanjoj, a još delotvornoj dozi. No, ne sme se zbog straha od mogućih nuspojava stvarati iracionalan strah i odbaciti ih.

Biti dobro informisan

Uputstvo ya lek jedan je od izvora informacija za bolesnika. Uvek treba proveriti šta piše na kutiji, odnosno u uputstvu, kakav je sastav i kakve još biljne ili nutritivne dodatke sadrži. Proizvođači su dužni napisati u uputstvu sve izmene do kojih dođe u naučnoj javnosti, a vezane su uz lek.
Ako vam nešto nije jasno, zatražite savet lekara ili apotekara, a posebno ako istovremeno uzimate nekoliko lekova ili imate druge zdravstvene probleme. Vaš lekar će vas takođe savetovati šta učiniti ako sredstva protiv bola ili upale koje uzimate nemaju potrebno dejstvo.
Pri korištenju analgetika i nesteroidnih antireumatika u obzir treba uzeti i mogućnost maskiranja boli. Koristeći ih, pacijenti katkad preopterete zglobove i tako ih mogu dodatno oštetiti.

Provera delotvornosti i sigurnosti lečenja
 
Ako već neko vreme koristite lekove koji se izdaju bez recepta, trebate posetiti svog lekara kako bi on proverio da li je to lečenje odgovarajuće i sigurno. Bolesnike na dugotrajnom lečenju važno je proveriti najmanje jednom godišnje, a oboljele od upalnih reumatskih bolesti i češće. Na taj način lekar dobija bolji uvid u njihovo zdravstveno stanje te ocenjuje delotvornost i potrebu za eventualnom promenom terapije. Jedan od razloga promene leka može biti i dostupnost novih lekova čija je delotvornsot bolja, a rizik od nuspojava manji.
U svakom slučaju, pronalaženje optimalnog leka za svakog pacijenta nije kraj cele priče. Za svaki lek provode se istraživanja i nakon pojave na tržištu, i svakodnevno prate dejstva, osobito nuspojave pri svakodnevnoj kliničkoj primjeni.

Autor: doc. dr. sc. Simeon Grazio, dr. med
Oktal Farm